Evropska Unija (EU) se od 2000.godine strateški opredelila da podrži razvoj svojih naučno istraživačkih potencijala i što veće primene informacionih tehnologija u svih aspektima društva, sa težnjom da postane „najdinamičnija, svetski konkurentna, ekonomija zasnovana na znanju„.
Dinamičnost se postiže idejama čija organizovana i efikasna realizacija dovodi do niza poboljšanja.
U otvorenoj globalnoj ekonomiji, konkurentnost se zasniva na sposobnosti preduzeća da stvori visoko cenjenu robu i usluge.
To je ekonomija znanja, koja može da bude dugotrajna i održiva samo sa dobrom bazom tj.društvom znanja.
Pored globalizacije kao jedne vrste izazova, EU je morala i da odgovori na „velike socijalne izazove“ i aktuelnu ekonomsku krizu. EU smatra da je prevazilaženje svih izazova počinje kroz aktivnosti usmerene ka održivom rastu zasnovanom na istraživanjima i inovacijama, navodi se u strategiji razvoja EU tokom druge decenije 21.veka.
Dostupni EU fondovi su pre svega izvor finansiranja ali i smernice za prioritete u radu. EU fondovi mogu pomoći da planove sprovedu oni koji se prepoznaju u nekoj od sledećih kategorija:
- istraživač sa idejom za istraživački ili inovacioni projekat
- zaposleni u istraživačkoj organizaciji kojoj je potrebno da se unaprede veštine i/ili kapaciteti
- preduzetnik koji želi da preduzme istraživačke i inovacione aktivnosti
- stakeholder uključen u komercijalne aktivnosti koje proizilaze iz istraživanja i inovacija
Smernice su korektno definisane. U Srbiji nedostaje mreža, tesno povezivanje znanja , primenljivosti, proizvoda na lokalnom , nacionalnomi globalnom nivou, kao i mehanizama motivacije da do toga dođe.
Fokus treba dati na povezivanju kompanija sa školama i univerzitetima u cilju implementacije znanja i ideja za dobijanje visoko vrednog proizvoda.